Reagovanje IRF-a povodom objavljenog teksta u dnevnim novinama Dan, dana 13. decembra 2015. godine

Reagovanje IRF-a povodom objavljenog teksta u dnevnim novinama Dan, dana 13. decembra 2015. godine

Povodom objavljenog teksta u dnevnim novinama Dan, pod nazivom “Daju pare za propale poslove domaćih tajkuna”, objavljenog dana 13. decembra 2015. godine, Stručna služba IRF-a objavljuje sljedeće reagovanje:

Investiciono-razvojni fond Crne Gore A.D. radi u skladu sa Zakonom o IRF-u, Zakonom o bankama, Zakonom o privrednim društvima i u skladu sa svojim procedurama i pravilnicima. Svaka odluka o kreditiranju projekata, koja se donese od strane Odbora direktora IRF-a, objavljuje se javno na zvaničnom website-u IRF-a i na taj način sve informacije vezane za odobrene plasmane su transparentne, odnosno dostupne široj javnosti.

Svi krediti koji su navedeni u objavljanom tekstu od 13. decembra 2015. godine, a koji se odnose na pomenuta preduzeća, dale su poslovne banke, a IRF odobrio sredstva bankama. Shodno navedenom, ponovo saopštavamo procedure odobravanja kredita posredstvom poslovnih banaka:

• Nadležni organi banke donose odluke o kreditiranju projekata, nakon čega banke dostavljaju zahtjev IRF-u na razmatranje i odobrenje kreditnih sredstava bankama. Po dostavljanju zahtjeva, organi IRF-a donose odluku o davanju kredita bankama, a potom potpisuje ugovor o kreditu sa bankama. U skladu sa potpisanim ugovorom, vrši se prenos sredstava banci i prati realizacija kredita.

Shodno poslovnoj saradnji IRF-a i poslovnih banaka sa finansijskog tržišta Crne Gore, u skladu sa procedurama i pravilnikom, banke preuzimaju obavezu na sebe da predmetne investicije budu realizovane u skladu sa svim zakonskim propisima i izdaju garanciju IRF-u kao instrument obezbjeđenja za uredno servisiranje obaveza po kreditu, odnosno vraćanje kredita.

IRF u svim ovim situacijama apsolutno nema uticaja na to kome će banka odobriti kredit i za koje projekte će se banka obratiti IRF-u kako bi dobila kreditna sredstva. Po tom osnovu, ne postoji mogućnost bilo kakvog donošenja odluka, po bilo kom kriterijumu, osim da krediti bankama budu odobreni u skladu sa zakonskom procedurom.

Takođe, ponavljamo, da IRF posluje po tržišnim principima, a to znači da na međunarodnom tržištu kapitala obezbjeđuje kreditna sredstva, ta sredstva plasira u crnogorsku privredu i odgovoran je za vraćanje tih sredstava. U slučaju kada se obezbjeđuje kreditna podrška kod međunarodnih finansijskih institucija, svaki projekat prolazi procedure odobrenja od strane organa te međunarodne finansijske institucije. Dakle, IRF nije budžetska institucija što podrazumijeva da ne obezbjeđuje sredstva iz Budžeta Crne Gore i da time sredstva za kredite ne obezbjeđuju poreski obveznici Crne Gore, već se sredstva obezbjeđuju na tržištu. Na taj način, IRF po tržišnim uslovima obezbjeđuje pokriće svih troškova koji su potrebni za realizaciju svoje poslovne politike.

IRF u skladu sa svojom poslovnom politikom i te kako vodi računa na koji način će plasirati sredstva, a u prilog tome govore i rezultati: procenat loših plasmana, odobrenih u 2014. i 2015. godini od strane IRF-a, se kreće između 3% i 7%, te ako ovaj podatak uporedimo sa bankama kod kojih se procenat loših plasmana kreće između 16% i 20%, onda je jasno na koji način IRF donosi odluke o plasmanu kreditnih sredstava.

Napominjemo da uvidom u analitičke kartice, sva preduzeća koja su navedena u tekstu (“Čelebić” DOO, “Normal tours” DOO, “Goranović” DOO, “Mesopromet” DOO, “Hidroenergija Montenegro” DOO, “Zetagradnja ljetopis” DOO, “Carine” DOO), uredno izmiruju sve svoje kreditne obaveze.

Kreditnom linijom refinansiranje (koja je, takođe, javno objavljena i nalazi se na website-u IRF-a) namijenjena je preduzećima da refinansiraju svoje kredite koje su dobili isključivo od banaka po visokim kamatnim stopama. Ta kreditna linija se realizuje samo posredstvom banaka.

Najbolje bi bilo da novinari, nevladine organizacije, pravni savjetnici i drugi pitaju zaposlene u preduzećima (“Čelebić” DOO, “Normal tours” DOO, “Goranović” DOO, “Mesopromet” DOO, “Hidroenergija Montenegro” DOO, “Zetagradnja ljetopis” DOO, “Carine” DOO) da li te firme vode propale biznise. Kod njih će naći najbolji odgovor. Da podsjetimo, u tim “propalim” biznisima radi preko 1.500 zaposlenih.

Marketing služba IRF-a